Osmi mart: istorija borbe i poziv na marš

Osmi mart danas se često predstavlja kao dan kada žene dobijaju cveće ili simbolične poklone. Međutim, istorija ovog datuma govori o nečemu sasvim drugačijem.

Međunarodni dan žena nastaje iz radničkih borbi. Još 1857. godine radnice tekstilnih fabrika u Njujorku protestovale su zbog niskih plata i nehumanih uslova rada. Na Socijalističkoj internacionali u Kopenhagenu 1910. godine Klara Cetkin predlaže ustanovljenje Međunarodnog dana žena kao političkog dana borbe za pravo glasa, pravo na rad i ravnopravno učešće žena u društvu.

U mnogim zemljama upravo su masovni protesti žena bili ključni za osvajanje političkih prava. U Rusiji su 1917. godine demonstracije žena za hleb i mir pokrenule događaje koji su doveli do abdikacije cara, nakon čega 8. mart postaje zvanični praznik.

Na ovim prostorima borba za politička prava žena počinje još u 19. veku, u uslovima duboke pravne i društvene nejednakosti. Prvi put na Balkanu, 8. marta 1941. u Zagrebu žene izlaze na ulicu, marširajući protiv rata, fašizma i ugnjetavanja radničke klase. Nastankom Antifašističkog fronta žena (AFŽ) tokom rata, žene su artikulisale svoje zahteve za ravnopravnošću sa muškarcima. Socijalistička vlada uvažava te zahteve donošenjem prvog posleratnog Ustava, u čijem je 24. članu naglašeno puno biračko pravo, ali i pravo na jednaku platu za jednak rad među polovima. Izborena su i brojna druga prava: pravo na obrazovanje, pravo na rad, pravo na razvod, pravo na odlučivanje o sopstvenom telu i pravo na abortus. Ova dostignuća bila su deo šire antifašističke i emancipatorske borbe.

Danas znamo da pravo glasa nije samo formalno pravo. Ono je povezano sa mnogim drugim sferama života: ekonomskom sigurnošću, radnim pravima, slobodom izražavanja i mogućnošću političkog delovanja.

U Srbiji svedočimo sve snažnijim pritiscima na žene koje javno izražavaju politički stav ili učestvuju u društvenim borbama. Zaposlene u javnom sektoru, vrtićima, centrima za socijalni rad, fabrikama i obrazovanju trpele su pritiske i pretnje otkazima kada su pokušale da izraze svoje mišljenje ili podrže proteste. Mnoge su za to kažnjene oduzimanjem zarada, zlostavljanjem na radu i javnim targetiranjem.

U tom kontekstu ovogodišnji Osmomartovski marš u Beogradu nosi poruku: Izađi, izbori se!

Ove godine feministički kolektivi pridružuju se širem društvenom zahtevu za raspisivanje pravednih izbora. Ne kao formalnom političkom pitanju, već kao delu šire borbe za slobodno, solidarno i pravedno društvo.

Savremeni oblici autoritarizma i fašizma direktno utiču na živote žena: kroz loše uslove rada, nesigurnost zaposlenja, nedostupne socijalne usluge, napade na reproduktivna prava, kriminalizaciju LGBTQ+ identiteta i disciplinovanje ženskih tela i seksualnosti. U takvom društvu pravo izbora postaje suženo i formalno.

Zato ovogodišnji marš ističe da pravo na izbor mora biti stvarno i dostupno svima. Posebno se naglašava potreba da sve žene, uključujući Romkinje, trans žene, muslimanke, lezbejke, kvir osobe i žene sa invaliditetom, imaju ravnopravan politički glas i mogućnost da učestvuju u oblikovanju društva.

Ovogodišnji Osmomartovski marš održava se 8. marta u 15 časova na Trgu Republike u Beogradu, odakle će krenuti protestna šetnja.

Jer Osmi mart nije samo sećanje na istoriju borbe. On je i podsetnik da se ta borba nastavlja.

Više informacija o Osmomartovskom maršu možete videti i na instagram profilu kolektiva “8. mart - svaki dan!”

Izvor teksta i fotografija: Osmi mart: istorija jednog ‘praznika’ od Adriane Zaharijević i Katarine Lončarević, Ženski informaciono-dokumentacioni centar (ŽINDOK).